Drveće brana od klimatskih promena u Novom Sadu: Leti hladi, zimi greje

bitno da se sade sibirske breze. samo da je iz rusije.
nista dud jer im prlja kola

Na ovom podneblju raste samo dud i bagrem. Što više posadimo, to će svima biti bolje. A osim čistijeg vazduha, biće i meda. U Pešti su sačuvali drvorede bagrema. Deliblatska peščara je obuzdana zasadima bagremove šume. Gradsko zelenilo sadi plemenite vrste koje se osuše za najviše par godina i nema nikakvog efekta, osim bacanja para.

Drveće u urbanim sredinama, kao što je Novi Sad, postaje sve važniji faktor u borbi protiv klimatskih promena. Ono ne samo da doprinosi lepoti i estetskom izgledu gradova, već i igra ključnu ulogu u regulaciji mikroklime. Tokom letnjih meseci, drveće pruža prijatan hlad, smanjujući temperature u okruženju i tako olakšavajući život građanima. Njegove krošnje apsorbuju sunčevu svetlost, smanjujući efekat “urbanog toplotnog ostrva” i pomažući da se grade prijatniji uslovi za život i rad.

Zimi, drveće može da deluje kao prirodna barijera protiv hladnog vetra i da zadrži toplotu u okruženju. Ova svojstva čine drveće vitalnim za energijsku efikasnost zgrada i smanjenje troškova grejanja. Osim toga, drveće pomaže u pročišćavanju vazduha apsorpcijom CO2 i drugih zagađujućih čestica, čime doprinosi kvalitetu životne sredine.

U svetlu klimatskih promena, integracija drveća u urbano planiranje postaje sve bitnija. Kako se povećava svest o njegovim benefitima, gradovi poput Novog Sada počinju da ulažu više napora u očuvanje i sadnju drveća, prepoznajući njegovu ulogu u očuvanju ekosistema i unapređenju kvaliteta života. Ova nova perspektiva posmatra drveće kao ključno sredstvo infrastrukturama za otporan i održiv grad, čime se ističe važnost biljaka kao aktivnih učesnika u borbi protiv klimatskih izazova.

Tako je ali sns beton stalno napada!!!

Tacno tako. Mo smo posadili drvece ispred nase zgrade i onda nam je preko moci nikla letnja bašta kafića koja je zauzela i unistila zelenu povrsin ispred zgrade. Dzaba smo sadili i zalivali dok je bilo mlado, jer sada umesto mira, cvrkuta ptica, uzivanja i hlada imamo buku do kasno u noc. Nikoga to ne zanima.

Na pesku raste samo bagrem, zato sadite drvorede bagrema gde god je moguće.

Nemamo drveće u gradu, sve je beton i zgradurine.
Odgovornost je i na Zavodu za zaštiti spomenika kulture Vojvodine i na samoj državi, što nije održavala te kuće.
A kartel gradi i dalje, još i Dolmu da nam unište pa poplave grad.
Prošli gradonačelnik nam je zato i napredovao u "službi".

Citiraću stih Rambo Amadeusa
Beton, beton, samo beton.
Beton nama treba...
Jer iz svake guste trave
Ljuta zmija vreba...

Ma šta će to nama. Mi i ono malo smo sve posekli.
Ali zato imamo kriminalaca za izvoz.

Najveći paradoks je što zelenilo uporno seče drveće koje samo nikne a ove koje oni posade se mahom osuše.
Kad sam pitala za obrazloženje zašto konstantno seku izdanke drveta koje je srušeno u oluji i koje za par meseci istera na visinu od 2-3 m, rekli su mi da to rade jer to nije katastarsko drvo. Pa koga briga, šta tu nije po pravilima, raste ista sorta na istom mestu gde je i bilo drvo. Da su ga pustili već bi imali lepo drvce i hladovinu. Dok se oni otele da uklone panj, pa da posade mladicu, pa se drvo osuši, pa tako dva tri puta, pa dok jedno izraste imaćemo ponovo hladovinu za 30 godina, a da ne rade ništa već bi sve bilo rešeno.

Pa gde je to drvece? Bagra posekla. Samo da vas podsetim da su Detelinara, Grbavica i Telep bili pod niskom gradnjom i da je svaka kuca imala travnjak, i makar jedno drvo (ja imam3). Pa sada vidite koliko jezelana povrsina smanjena u ovom gradu. I lozilo se i tada ali se nije osetilo. Posto nema niske gradnje, nema ni lozista pa izvor zagadjenja trazite kod sebe.

Možemo mi da planiramo koliko hoćemo kad nema volje da se to sprovede.