Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu da bude lepo, da uredi gradove, a prethodnih decenija počeli smo da posmatramo drveće kao živo biće koje može da nam olakša život u gradu.
Аутор текста Емир веома греши када каже да 'prethodnih decenija počeli smo da posmatramo drveće kao živo biće'.
У мојој а верујем и многим другим породицама, учени смо од малена да је дрвеће живо биће које живот значи кроз давање плода, пречишћавање ваздуха итд! Учили ме родитељи мојих родитеља који су дакле тако размишљали још од кад! Немојте стално стара знања приписивати новим генерацијама као открића 'топле воде' што кажу.
I onih nekoliko mladica koje su ponegde stavili ne zalivaju pa su se osušile. Mora se staviti moratorijum na bilo kakvu gradnju i betoniranje dok se ovaj grad propisno ne ozeleni i drveće i trava porastu.
U jednoj od najsirih ulica u gradu, na Novom Naselju, Stanoja Stanojevica, na ogromnoj zelenoj povrsi, komsije posadile tri predivna mlada stabla.
Posle nekoliko dana dosli iz Gradskog zelenila i pocupali ih!
Da li zbog toga jer komsa sa crnim luksuznim autom ne moze vise da vozi preko tog travnjaka? A ima redovan put, al' mu blize 'popteko' preko trave???
Cak smo trazili i stubice da se postave ispred te zgrade, broj 7, kao sto su postavljeni duz cele ulice, ali jok, tu stibica nema!
Gradsko zelenilo slabo sadi. Obećali 2000 sadnica da će zasaditi ove jeseni.
Gde je zadađeno 2000 sadnica? Neka se malo piše o neradu Gradskog zelenila!
Na ovom podneblju raste samo dud i bagrem. Što više posadimo, to će svima biti bolje. A osim čistijeg vazduha, biće i meda. U Pešti su sačuvali drvorede bagrema. Deliblatska peščara je obuzdana zasadima bagremove šume. Gradsko zelenilo sadi plemenite vrste koje se osuše za najviše par godina i nema nikakvog efekta, osim bacanja para.
Drveće u urbanim sredinama, kao što je Novi Sad, postaje sve važniji faktor u borbi protiv klimatskih promena. Ono ne samo da doprinosi lepoti i estetskom izgledu gradova, već i igra ključnu ulogu u regulaciji mikroklime. Tokom letnjih meseci, drveće pruža prijatan hlad, smanjujući temperature u okruženju i tako olakšavajući život građanima. Njegove krošnje apsorbuju sunčevu svetlost, smanjujući efekat “urbanog toplotnog ostrva” i pomažući da se grade prijatniji uslovi za život i rad.
Zimi, drveće može da deluje kao prirodna barijera protiv hladnog vetra i da zadrži toplotu u okruženju. Ova svojstva čine drveće vitalnim za energijsku efikasnost zgrada i smanjenje troškova grejanja. Osim toga, drveće pomaže u pročišćavanju vazduha apsorpcijom CO2 i drugih zagađujućih čestica, čime doprinosi kvalitetu životne sredine.
U svetlu klimatskih promena, integracija drveća u urbano planiranje postaje sve bitnija. Kako se povećava svest o njegovim benefitima, gradovi poput Novog Sada počinju da ulažu više napora u očuvanje i sadnju drveća, prepoznajući njegovu ulogu u očuvanju ekosistema i unapređenju kvaliteta života. Ova nova perspektiva posmatra drveće kao ključno sredstvo infrastrukturama za otporan i održiv grad, čime se ističe važnost biljaka kao aktivnih učesnika u borbi protiv klimatskih izazova.
Tacno tako. Mo smo posadili drvece ispred nase zgrade i onda nam je preko moci nikla letnja bašta kafića koja je zauzela i unistila zelenu povrsin ispred zgrade. Dzaba smo sadili i zalivali dok je bilo mlado, jer sada umesto mira, cvrkuta ptica, uzivanja i hlada imamo buku do kasno u noc. Nikoga to ne zanima.
Nemamo drveće u gradu, sve je beton i zgradurine.
Odgovornost je i na Zavodu za zaštiti spomenika kulture Vojvodine i na samoj državi, što nije održavala te kuće.
A kartel gradi i dalje, još i Dolmu da nam unište pa poplave grad.
Prošli gradonačelnik nam je zato i napredovao u "službi".
Najveći paradoks je što zelenilo uporno seče drveće koje samo nikne a ove koje oni posade se mahom osuše.
Kad sam pitala za obrazloženje zašto konstantno seku izdanke drveta koje je srušeno u oluji i koje za par meseci istera na visinu od 2-3 m, rekli su mi da to rade jer to nije katastarsko drvo. Pa koga briga, šta tu nije po pravilima, raste ista sorta na istom mestu gde je i bilo drvo. Da su ga pustili već bi imali lepo drvce i hladovinu. Dok se oni otele da uklone panj, pa da posade mladicu, pa se drvo osuši, pa tako dva tri puta, pa dok jedno izraste imaćemo ponovo hladovinu za 30 godina, a da ne rade ništa već bi sve bilo rešeno.
Pa gde je to drvece? Bagra posekla. Samo da vas podsetim da su Detelinara, Grbavica i Telep bili pod niskom gradnjom i da je svaka kuca imala travnjak, i makar jedno drvo (ja imam3). Pa sada vidite koliko jezelana povrsina smanjena u ovom gradu. I lozilo se i tada ali se nije osetilo. Posto nema niske gradnje, nema ni lozista pa izvor zagadjenja trazite kod sebe.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Drveće brana od klimatskih promena u Novom Sadu: Leti hladi, zimi greje
Autor: Emir Kahrimanović
Novi Sad
•26.11.2024.
•18:45 > 13:43
Komentari 19
Lala
Aleksa
Презиме
У мојој а верујем и многим другим породицама, учени смо од малена да је дрвеће живо биће које живот значи кроз давање плода, пречишћавање ваздуха итд! Учили ме родитељи мојих родитеља који су дакле тако размишљали још од кад! Немојте стално стара знања приписивати новим генерацијама као открића 'топле воде' што кажу.
TBL
starica St.St. br 7
Posle nekoliko dana dosli iz Gradskog zelenila i pocupali ih!
Da li zbog toga jer komsa sa crnim luksuznim autom ne moze vise da vozi preko tog travnjaka? A ima redovan put, al' mu blize 'popteko' preko trave???
Cak smo trazili i stubice da se postave ispred te zgrade, broj 7, kao sto su postavljeni duz cele ulice, ali jok, tu stibica nema!
Kaja
Gde je zadađeno 2000 sadnica? Neka se malo piše o neradu Gradskog zelenila!
Razočaran
/
nista dud jer im prlja kola
Milenko
bananaman
Zimi, drveće može da deluje kao prirodna barijera protiv hladnog vetra i da zadrži toplotu u okruženju. Ova svojstva čine drveće vitalnim za energijsku efikasnost zgrada i smanjenje troškova grejanja. Osim toga, drveće pomaže u pročišćavanju vazduha apsorpcijom CO2 i drugih zagađujućih čestica, čime doprinosi kvalitetu životne sredine.
U svetlu klimatskih promena, integracija drveća u urbano planiranje postaje sve bitnija. Kako se povećava svest o njegovim benefitima, gradovi poput Novog Sada počinju da ulažu više napora u očuvanje i sadnju drveća, prepoznajući njegovu ulogu u očuvanju ekosistema i unapređenju kvaliteta života. Ova nova perspektiva posmatra drveće kao ključno sredstvo infrastrukturama za otporan i održiv grad, čime se ističe važnost biljaka kao aktivnih učesnika u borbi protiv klimatskih izazova.
Komša
Novo Naselje
Mile
Nemamo
Odgovornost je i na Zavodu za zaštiti spomenika kulture Vojvodine i na samoj državi, što nije održavala te kuće.
A kartel gradi i dalje, još i Dolmu da nam unište pa poplave grad.
Prošli gradonačelnik nam je zato i napredovao u "službi".
Coravi desk
Beton, beton, samo beton.
Beton nama treba...
Jer iz svake guste trave
Ljuta zmija vreba...
Jovan
Ali zato imamo kriminalaca za izvoz.
Mama
Kad sam pitala za obrazloženje zašto konstantno seku izdanke drveta koje je srušeno u oluji i koje za par meseci istera na visinu od 2-3 m, rekli su mi da to rade jer to nije katastarsko drvo. Pa koga briga, šta tu nije po pravilima, raste ista sorta na istom mestu gde je i bilo drvo. Da su ga pustili već bi imali lepo drvce i hladovinu. Dok se oni otele da uklone panj, pa da posade mladicu, pa se drvo osuši, pa tako dva tri puta, pa dok jedno izraste imaćemo ponovo hladovinu za 30 godina, a da ne rade ništa već bi sve bilo rešeno.
Po iskustvu
Vv
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H